Postoje te neke željice.
One koje prećutiš ili podeliš samo sa najbližima.
Zapišeš ih, pa ih brže bolje prežvrljaš.
Uh, baš bih to želela.. ali ne smem.
Ne bih.
Ne moram.
Ma, u stvari i ne želim to toliko.
A onda onaj pametni, pakosni glasić sve pokvari sa:
"Ma, koga ti lažeš?"
Ovo je jedna od tih željica.
Mnogo pre blogova, piskaranja, čituckanja i bookmark-ovanja bili su YouTube videi.
Barem sam ih ja tim redom otkrila.
I silno sam želela da čačnem tu vrstu hobija.
Ipak, stidljivost je nadvladavala brbljivost sve do tog podneva.
Dva dana.
Kamera i Beka.
"Hajde, moraš i ti. Ne mogu to sama."
I eto, uspeli smo.
On je dobio mnogo keksića, a ja sam precrtala jedan izazov.
Da udahnem duboko i napustim svoju "comfort zone".
I mogu vam reći, mnooogo je bolje van nje ;)
