Summer paradise vol. 2
5:33 PM
Krenuli smo u rano nedeljno prepodne.
Nas petoro, sa manjim koferima nego inače i sa pojačanjem u vidu četrdeset kilograma čiste, krznate sreće.
Manje obuće, više kupaćih kostima i njegov zeka, pažljivo spakovan.
Smešten između mame i mene, opustio se tek negde u Makedoniji.
Na trajektu se već prepustio i primirio.
Iako je lila kiša, uz šolju kafe sa dooosta kesica šećera, knjige i slušalice u ušima nas četvoro smo sedeli na palubi.
Iako je lila kiša, uz šolju kafe sa dooosta kesica šećera, knjige i slušalice u ušima nas četvoro smo sedeli na palubi.
Dva visoka muškarca, jedna devojka, koju je taj gen visine preskočio i jedan beli, mekani labrador.
Nas četvoro i gomila nikotinskih ljubitelja.
Unutra je pušenje zabranjeno. Kao i psi.
"Možete da ga stavite u boks."
Hahaha, gospodine, pričamo o psu koji nije hteo da se pomeri od kola da bi sprečio mogućnost da ga ostavimo.
Ni Vi ni on ne shvatate da mi njega nigde ne ostavljamo.
A kada smo stigli, bio je očaran vodom i morem.
Istim morem kojeg se plašio pre dve godine.
Tri godine smo imali labradora koji se plašio da uđe u vodu i koji je lajao na svaki naš ulazak u istu.
A onda je proplivao. Sam od sebe.
I ti prizori njegovog ponosnog plivanja nadomešćuju sve.
I to što su u hotelu smatrali da je "too big".
I to što smo uzimali više suvlakija nego obično da bismo ga delili.
I to što smo preskočili neke večernje koktele da bismo ranije legli, on, zeka i ja.
To što u neke taverne nismo mogli sa njim i to što je hteo da krade lopticu za stoni tenis.
Sve je to četrdeset kilograma čiste sreće nadomestilo.
Sa sve novom, crvenom maramom oko vrata.
I sledeći put idemo svi zajedno na veslanje i na čamac da gledaš kako plovimo sa padobranom.
Jer mi njega nigde ne ostavljamo.
14 comments
Potpuno si me raznežila. Divan tekst i divne slike.
ReplyDelete:***
DeleteUmrecu od slatkoce: slika,teksta,krznate srece i mog najboljeg drugara... Mici ovo mi je sigurno jedan od, ako ne i najomiljeniji post do sada!:***
ReplyDeleteHvala J,
Deleteljubimo Mimicka puno, puno i jedva cekamo neko zajednicko letovanje ;)
Neko sece luk blizu mene izgleda! :') prelepo, slike, tekst, ti i tvoja kuca :)
ReplyDeleteDamn onions everywhere ;)
DeleteNajezila sam se! Predivan tekst, fotografije, sveeeeee.
ReplyDeleteNovi post na blogu
http://www.ladiesstreet.rs/blog/piazza-roma/
Hvala Marija, bas mi je drago sto ti se dopadao post :)
DeleteDivan tekst, prelepe slike. Nema niceg lepseg od plivanja uz psa i letovanja uz pseci pogled na stvari... I plus za odvaznost. Sa psom ume da bude tesko i u Beogradu, a kamoli na putu...
ReplyDeleteApsolutno se slazem, od reci do reci :)
DeleteČitam tekst dok me mojih 30 kg krznate sreće, dovedene sa ulice pre 7 godina, posmatra i uporno daje šapu (sve je to zbog sladoleda).
ReplyDeleteMoja Žućka (tako obično ime, a takav pas sa neobičnim karakterom) ne voli vodu a ja se sve ove godine razmišljam o odlasku na more sa njom i mislim da si me ti ovim postom ubedila :)
Interesuje me da li si vadila titar test pošto je Grčka u EU i šta su ti tražili još od papira (sem naravno pasoša)
Srdačan pozdrav od mene i Žućke za tebe i Bentlija :)
Moram priznati da mi je najdraže kada se jave i drugi krznati, predivni drugari i mogu da zamislim koliko je i Žućka posebna :)
DeleteZa Bentlija smo već imali izvađen titar test od prethodnog putovanja, što se tiče ostalih papira imaš dve mogućnosti: da ti Žućkin veterinar napiše potvrdu da je ona zdrava dama i da samo to poneseš uz njen pasoš i potvrdu da je rađen titar test. Mnogi ljudi koje poznajem su prolazili sa tim bez problema. (Nama papire za Bentlija ni na jednoj granici nisu tražili.)
Druga mogućnost, koja je skuplja i "zakonitija" je da odete do veterinarske inspekcije, gde daju zvaničnu potvrdu da je pas zdrav i da može da izađe iz zemlje. Mi smo izabrali tu opciju, prosto da se osiguramo da ne dođe do nekih problema. Ali svakako se konsultuj sa vašim veterinarom, nama je naš baš pomogao oko svega toga i odgovorio na sva pitanja.
Držim fige da odete zajedno na to more i da se možda i zaljubi u plivanje i vodu, a nadam se i da ćemo se nekada sresti pa da Bentli i Žućka podele neki sladoled :)
Veliki pozdrav za obe!
Divan tekst divne slike! <3!
ReplyDeleteHvalaa devojke <3
Delete