Innsbruck.
12:21 PM
U Innsbruck smo stigli tačno u ponoć.
Po nevremenu i loše osvetljenom putu.
U preslatkim sobama u kojima je prevladavalo drvo smo jeli Caprese sendviče, koji su više bili sendviči samo sa mozzarelom.
Pametniji su pili pivo a ja sam pila, ne tako dobri, sok od grožđa.
Ne pitajte, eksperimentisanje mi često dođe glave.
Ali ja verujem u kosmičku ravnotežu.
Moguće da nas je zato, sutradan očarao ovaj grad.
Smešten između Minhena i Verone, sa centrom koji podseća na filmske kulise.
I obojen vatrometom boja.
Sa predgrađem punim drvenim kućama i obiljem cveća.
Nek' digne ruku svako ko je, barem jednom, poželeo da ima svoju planinsku brvnaru.
Evo, ja je dižem visoko.
A Bentli ne pamti gde se više puta zaljubio i izlajao.
Zato što je ovo i grad u kojem su kuce, i više nego dobro došle.
Mi nismo lajali, ali smo se, i te kako, zaljubili.
I jedva čekamo opet..
0 comments