Belgrade: guide.
5:00 PM
Danas sam vaš vodič.
Kada kažem vodič mislim drugar, psiholog i kompanjon za čašu dobrog pića i još boljeg zalogaja.
I što je najbitnije, neću nikome reći kada otkopčate dugme posle dobrog obroka.
Zapamtite, to je prvo pravilo Beograda: dugmići su vam najveći neprijatelji. Za njih nema mesta u našoj gastronomskoj avanturi.
Sada pošto smo se lepo upoznali i izgrlili, pođimo.
Nadam se da ste se naspavali, zato što nas čeka turbulentno druženje.
Vremenska prognoza? Mestimično oblačno, sa mirisom pečenog kestenja u vazduhu i mogućim potocima vina.
Taman za stajliš kaput i debeli šal.
Ma, ne morate popravljati frizuru. Da, frizura je bitna svakako, ali je prva jutarnja kafa još bitnija.
Zato idemo pravo u Coffee Cake Bakery po potrebnu dozu kofeina.
Otvorila se letos i od tada me ne mrzi da dopešačim do nje. Šta da radim, padam na taj inostrani fazon: svetle cigle i drvo. Otvorena kuhinja, voda iz metalnih bokala i koh uz svaku kafu.
- Za mene jedan Latte lešnik, molim Vas.
Šta ćete vi? Ako volite tursku, obavezno probajte, služe je u mesinganim džezvicama.
Super fora, zar ne?
Elem, gde sam stala? A da, imaju i domaće pecivo i sjajne kolače sa belgijskom čokoladom. Da li sam spomenula koh uz svaku kafu?
Znate, mislim da je jako bitno lepo započeti dan. Dan ne započinjete sa svakim. Ne počinjete ga sa negativnim i tmurnim ljudima.
Započnite ga na vedrom mestu, uz dobru kafu i topli kroasan. Preskočite crnu hroniku u novinama, zato što ujutru samo kafa treba da bude crna. I jaka.
I baš zato volim ovo mesto. Zato što ovde dan počinje lepo i mirno. A i ko ne voli da posmatra kako nastaje ciabatta sa mortadelom?
Ali sada moramo da požurimo. Zato što ovde svi žurimo. Nismo baš sigurni gde, ali tako je. Gurneš slušalice u uši, pojačaš Parov Stelara ili Justina (Timberlake-a, ne Biebera) i letiš kroz grad.
Ne brinite, uhodaćete se. Zvuči mnogo komplikovanije nego što, zaista, jeste. Ali taman ćemo sagoreti sve ove kalorije, pošto je drugo pravilo ovde da našim gostima ne dozvoljavamo da budu na dijeti.
Zato hajde da krenemo, pošto nas čeka još mnogo koraka, zalogaja i priče.
Eh sada, glavno je pitanje da li ste avanturista ili mirniji tip?
U prvom slučaju, idemo do centra gradskim prevozom.
Isti bi dao sjajnu inspiraciju Tarantinu;
"So, it's all together. Funny. Solemn. Beautiful. Gross. All at the same time.".
Ali ne brinite, daću vam ubrzani kurs preživljavanja: Šipku ne ispuštajte, tašnu i novčanik što bliže sebi i ne ulazite u rasprave, čak ni kada muziku sa vaših slušalica nadjačaju narodnjaci sa slušalica mladića pored.
Ipak, u istom tom gradskom prevozu videćete najdoteranije beogradske gospođe i najzanimljivije boje kose. Tu ćete naučiti naše najsočnije psovke i upoznati najfinije dekice. Kažem vam, pravi Tarantinov film.
A naša sledeća stanica je Mikser house; modernizovani prostor nekadašnje garaže koji se savršeno uklopio u urbanu, i sve popularniju, Savamalu. Osim što često organizuju kulinarska druženja i festivale hrane, često nude i sjajne radionice: od dramskih, preko likovnih, do časova baleta i mjuzikla za odrasle. One vam savršeno umire osećaj griže savesti što, kao tinejdžeri, niste iskoristili neki svoj talenat. Zaista se vodim onime da nikada nije kasno da iskoristite ljubav prema nečemu, i ako sam kao mlađa bila lenja i neistrajna, ne bih da me to prati do kraja života. Tako da ako vam se uči gluma, učite je, dođavola.
Izvinite, malo sam se uzbudila. Moji to, često, objašnjavaju padom šećera, pa i ja volim da se držim te teorije. Tako da vas vodim na neki kolačić, ha? Kako vam se to čini?
Sada stvari postaju malo ozbiljnije, da li ste spremni? Podeliću sa vama, meni, jako bitno mesto. A to mesto ne delim sa svima, zapamtite. Idemo u poslastičarnicu DJ.
Mlađarija slabo zalazi tu, jer nije našminkani lokal ali ako je spomenete pred najstarijim Beograđanima, oborićete ih sa nogu, uvek i zauvek. Mislim da o njihovom kvalitetu dovoljno govori to da postoje već 78 godina; što vam je ekvivalent dooobrom vintage komadu.
I to nekom Chanel.
Tek nekoliko stolova i veliki, slatki akcenat na kolačima.
S obzirom na to da mi se i osnovna škola i gimnazija nalaze prekoputa, logično je što sam baš ovde provela svoje šećerne dane detinjstva i puberteta. Ovde me je mama vodila da se iskupi kada zakasni po mene u školu.
A moja mama kasni, pa…stalno. Tako da, verujte mi, doktorirala sam na ovim kolačima. Moj omiljeni? Voćna korpica sa malinom, ali se ovde svako kune u drugi kolač, tako da ne možete pogrešiti.
Uz kolač je obavezan i špricer. Ne gledajte me tako začuđeno, ne mislim na onaj alkoholni špricer, kod nas poznatiji kao "lapo-lapo", pa ne pijemo mi baš toooliko. Pričam o kombinaciji limunade i boze. A obećala sam bratu da ću da vam ga preporučim. Rekao je da ne izlazimo odavde dok ga ne probate, tako da morate, inače ću ja biti u problemu.
A kada smo već kod problema, moramo se odmah dogovoriti gde ćemo na ručak. Znam, znam, i dalje žvaćete kolač, ali ovde vam, gotovo uvek, treba rezervacija. Što dan više odmiče to smo gladniji.
Da li ja imam neki predlog? Ih, pa imam ih bezbroj! Ako ne jedem, onda predlažem gde može da se jede. Ali moram se malo obuzdati, ne bih da vas oteram.
Samo ulicu dalje, nalazi se bistro Dokolica. Ovo mesto je, definitivno, biser Vračara. Ma, da su restorani ljudi, ovaj bistro bi bio onaj najdraži muški prijatelj kojeg preporučujete svim, boljim, drugaricama.
Galantan, prefin, jednostavan i lep.
Sjajni, laki zalogaji i ljubazno osoblje. Sveže ceđeni sokovi i uzbudljive kombinacije sastojaka. Dobro, neću kriti i da im je najveći plus što Bentli, moj labrador, ovde ima najbolji tretman. Vidim, zaintrigirala sam vas.
Ali da bi mi savest bila mirna, moram vam ponuditi i drugu opciju- Comunale. Uh, neću lagati.. I Comunale ima baš ozbiljne adute. Za početak nalazi se pored Save, a znamo da svi dolaze u Beograd baš zbog reka.
Kada se radi o ovom restoranu, mislim da biste pored reka, u razloge za obilazak Beograda uvrstili i njihovu pizzu sa tikvicama ili pastu sa šafranom i kozicama. Po savetu stručnjaka, za predjelo obavezno uzmite tanjir njihovih delikatesa i tražite malo više pršute.. Zahvalićete mi posle.
Eh sada, na vama je da izaberete. Dokolica neguje taj skromni, francuski šik fazon. Dok je, sa druge strane, Comunale došetao iz urbanih metropola, gde je manje više; u ogromnom prostoru, vrlo jednostavni enterijer.
Šta, zanima vas šta ćemo posle ručka?
E sada, počinjete da razmišljate kao mi! Lepo sam vam rekla da ćete se uhodati. Ovde se sve mora znati sada i odmah, a na kraju uvek ispadne nešto deseto. Krenete na jedno, završite na potpuno drugom mestu.
Prelepo, zar ne?
Posle ručka je, u planu, još malo zujanja. Kafa za poneti iz Greenet-a. Greje ruke bolje od bilo kojih rukavica. Ja jaču kafu preskačem, inače nikada neću zaspati. Ali od njihove tople čokolade nema bolje. Ili još bolje, probajte novi Ginger latte, oduvaće vas.
Pa zatim, Karađorđev park i Hram Svetog Save, proći ćemo i pored Narodne biblioteke, gde vreme stane. Časna reč, tu se jedino možemo skrasiti. Kada dođu ispitni rokovi, mi se usporimo. Sedneš da učiš tu, zacrtaš da ćeš učiti do tri, a tri nikako da dođe. A kada izađeš, vreme ponovo počne da leti. Pa eto, sada mi je palo još jedno mesto na pamet. A to je Kultura bar. Jeste, nalazi se tačno prekoputa Dokolice i sa razlogom nosi to ime. Baš zato se i spremite da vam ovde preuzmu kaput, pridrže vrata i naprave koktel kojeg nema u karti pića. I sve to u odgovarajućim čašama. Zar vas prosto ne nervira kada su kao ozbiljni koktel majstori, a sve vam služe u istim čašama? I slobodno se prepustite njihovom izboru, zato što ovde znaju šta rade!
Nego, živeli vi meni! Je l' vidite o čemu vam pričam? Pre sekund smo pričali o biblioteci i ispitima a sada nazdravljamo i nemamo nijednu brigu na svetu.
Nego, živeli vi meni! Je l' vidite o čemu vam pričam? Pre sekund smo pričali o biblioteci i ispitima a sada nazdravljamo i nemamo nijednu brigu na svetu.
Eto, baš mi je drago što ste ovde.
Sada idemo pravo na večeru, jer vam ne mogu dozvoliti da pijete na prazan stomak. A pošto je kraj dana, i pošto smo se već ozbiljno zbližili smatram da mogu da podelim sa vama još jedan, meni jako bitan, nebrušeni dijamant. A to je restoran Na ćošku. Preko dana smo bili urbani i brzi, a ovo je pravo mesto za zatišje pred buru. Mali, intimni restoran, sa uvek, vrhunskim, izborom muzike. Predlažem nešto laganije, tipa lista sa bademom ili salatu sa pačetinom. Ma koga ja lažem, šta god da uzmete sa menija nećete se pokajati.
Ovaj restoran će vas zavesti i prevariti tako da ćete zaboraviti da se ne nalazite u Parizu. A ako proslavljate neki važni datum, ovo bi definitivno bio moj predlog broj jedan, uz savet da obavezno tražite sto u prozoru. Evo, već mi cakle oči od uzbuđenja.
Pošto sam otela i vaš desert, moramo da završimo ovaj dan kako dolikuje- u noćnom provodu!
Evo izvolite, vi prvi uđite u taksi. Ne, ne, ne brinite, zna on šta radi, iako to nekada ne deluje tako. Najbitnije je da sa njima uvek stignete na vreme, jednom gospodinu taksisti je tako pukla guma koliko se trudio da nas što brže doveze do kluba. Dobro, možda to ima veze i sa šinama po kojima je vozio, no dobro.
Aha, evo stigli smo. Klub Brankow. Da, da, dobro vidite. Imamo klub u mostu! Hajdete, za mnom! Ima enterijer po ugledu na klubove drugih evropskih metropola i sjajan muzički program. Mnogi poznati dj-evi su baš ovde puštali muziku. A znate šta je još bolje? Njihov Melon martini!
Kako? Zabrojali ste se? Neka, neka, duga noć je pred nama! Hajde sada da mi pokažete kako vi đuskate...
7 comments
Fenomenalno! Speechless! <3
ReplyDeleteSjajno! Po načinu pisanja, bukvalno mogu da zaključim da si idealan saputik za bilo koju vrstu putovanja! :)
ReplyDeleteVrhunski!! Prezabavno! Mnogo mi se svidja stil pisanja, jako me podseća na moje sastave još iz gimnazije kada bih uvek dobijala komentar da ne mogu da pišem onako kako bih govorila, sa sve unutrašnjim monolozima koje baciš na papir, ali upravo je to ono što daje draž i čini uzbudljivim za čitanje :)
ReplyDeleteŠto se tiče preporuka, vrlo mi se svidja spoj starog i novog Beograda; uveselila me je sama pomisao na bozu, kakav fleš bek iz detinjstva :) dodala bih na listu mozda Toro - moj apsolutni favorit u Beogradu kao mesto totalne fuzije - tradicionalnog i modernog, latino i azijskog, bara i fine dininga, neviđenih koktela i još nevidjenijih (ako moze tako da se kaže) malih tanjira kako oni zovu zalogaje čiste sreće!
Na kraju, moram ipak reći šta mi se ne dopada - Ogladnela sam, o žedji da ne pričam :))))
Divno divno, stvarno une autre chose!
Veliki pozdrav, TNT
Sjajn tekst i pravi izbor mesta!!! Ti si stvorena da uzivas I drugima ulepsavas zivot, pa tako to udeni u svoj zivotni poziv!
ReplyDeleteKonacnoooo i ovde!! :)
ReplyDeleteI konacno sam ponovo uzivala citajuci svaki tvoj korak, predlog, salu... zajedno sa mamom, moram priznati koja deli moje misljenje! Mala, oduvalaaa si! Ovakav tekst, odnosno savete moze samo jedna prava stajlis, odmerena, prefinjena Beogradjanka da napise i podeli :))). mogla bih do sutra da pisem svoje odusevljenje ovde, ali neka nesto ostane i za nasa vidjenja...
.... i kad cemo na te cuvene kulturne koktele? Samo njih jos nisam probala.:***
Odlican post. Beograd zaista ima sta da ponudi sto se tice ugostiteljstva. Lep izbor, na nekim mestima moram priznati nisam bila (nije moj deo grada) ali si me inspirisala da ih posetim :)
ReplyDeleteSavetovala bih ti mozda da ovakvu verziju napises i na engleskom. Dosta stranaca dolazi, a ovaj guide bi im bio od koristi :) . Pozdrav
Kakv divan post, uživala sam ! Verujem da ima još mesta koja voliš a koja nisu stala u ovu priču. Samo napred mala, ponekad nismo ni svesni lepote koja nas okružuje dok nam je neko tako suptilan ne otkrije. :)
ReplyDelete