#zastitimozene

1:20 PM




Ako imate brata ili muškobanjastu sestru, znate kako se odvija film "Naše detinjstvo", ukratko prati ga obilje pleženja, dosađivanja, jurenja i iskušavanja praga tolerancije onog drugog. 
Najkraće rečeno ne preporučuje se onima sa kratkim fitiljem.
Danas mogu priznati da sam ja bila pravi, pravcati davež.
Mlađa sestra željna pažnje i neprekidnog zabavljanja, uvek uplašena da propušta mnogo zanimljivu igu strarije braće.
Gotovo sam sigurna da sam takva bila i taj dan kada me je Gagi ćušnuo a ja dovoljno glasno zarlaukala, jer zna se kada ste malo dete suze ne samo da nisu precenjene, nego su i karta za uspeh. 
Da se razumemo, moj plač je bio obrnuto proporcionalan jačini te ćuške, ali nas je ta moja uplakana predstava oboje "obeležila" za ubuduće, pošto što nas je odmah zatim oboje ćušnula mamina vrlo ljuta pretnja 
"Dragoljube, budeš li je još jednom udario, polomiću ti prste da nećeš moći da sviraš klavir."
Muk.
Od straha za Dragoljuba su se i suze osušile.
Naime, za vreme čitavog tog našeg filma mi nikada nismo udareni niti smo znali da postoji kazna i u tom obliku. Ma najveći strah bi nam bio od zabrane da gledamo crtaće, a i ta zabrana je bila fol i trajala samo sat vremena.
Ali ova pretnja? Nije nam bilo svejedno. 
Gagi nije imao želju da postane novi Mocart, tako da se najmanje radilo o klaviru.
 Radilo se o jednoj od prvih životnih lekcija koja je našoj mami bilo jako važno da nam prenese.
"Jednoga dana, ako je udari dečko ili muž misliće da je to normalno i u redu. A nije." objasnila nam je kada su se stišale strasti.
Nije u redu.
Nije normalno.
Nije u redu.
Nije normalno.
Gagi je nastavio da svira klavir još neko vreme i zaista više nikada nismo imali momenat sličan tom.
Godinama kasnije, ušla sam u pubertet, počela da izlazim sa momcima i tada je došao momenat da pređemo na drugo poglavlje, iste lekcije.
A to je: koliko god bio lep, pažljiv, pametan i dobar u sportu ako te udari, to je kraj. I nema druge opcije.
Kraj.
Zato što nije u redu i nije normalno. I nema opravdanja.
I to objasnite svom sinu, ćerki, sestri, bratu, rođaku i svakome ko može pomisliti drugačije. 
Objasnite, zapamtite i ponovite i sebi samima koliko god puta bilo potrebno. Da ne zaboravite.
Nije važno da li ste "pravi, pravcati davež", "promiskuitetna", "lažljiva" ili najbolja devojka/ćerka/žena na svetu, udarac neme veze sa vama, već sa onim ko ga je zadao i on govori da je ta osoba ona od koje se treba skloniti na vreme.  Taj udarac ne govori o vama, već o toj osobi. 
I o njegovom zadavanju ne odlučujete vi, već ona. Ali ono o čemu vi odlučujete jeste da možete da ga izbegnete i ne dozvolite. Da sprečite da se ponovo dogodi. 
E sada to dobro zapamtite i ponovite kao da vas za par sati čeka najvažniji kontrolni iz ove lekcije. 
Dobro je naučite, neće biti mnogo važnijih od nje.

You Might Also Like

4 comments

  1. bravo za text!! upravo tako... kraj! prepisane reci i jedne druge majke koja je vaspitala tri cerke ;)

    ReplyDelete
  2. Bravo za divan tekst, uživam da čitam tvoj blog :)

    ReplyDelete
  3. Malo sam bila neredovna i moram priznati da sam propustila 4 poslednja teksta. Procitala sam i u dahu. Smenjivali su se razliciti osecaji za to vreme, od smeha, radosti do sete i maltene placa. Ovo je poslednji napisani pa bih iscitirala nesto sto sam negde procitala: "samo picke bodu", a ja bih malo to izmenila: "samo picketine mogu da udare zensko bice". Jedno veliko BRAVO Milice!

    ReplyDelete

Follow Une autre chose on Instagram