Čavrljanje ponedeljkom 3. : Vetrenjače.
10:42 PM
Kao i uvek biću iskrena, pisati blog zna da bude borba sa vetrenjačama.
Uostalom, kao i bilo koje drugo štrčanje iz nametnutog šablona.
Tvoji jadni delovi ispadaju, tu i tamo pokušavaš na silu da ih uguraš nazad, ugrizeš se za jezik i ućutiš, možda je bolje "Praviti se toša", možda i nije tako strašno prepustiti se i utonuti.
"Kakva greška! Kakav danak neiskustvu" viču svi neuroni!
Strašno je, o i te kako, je strašno.
Imaš utisak da reči nemaju odjeka.
Pričaš u prazno.
I rođaci su odustali, ni oni ne slušaju više.
Kuda plovi ovaj broj?
I da li uopšte i plovi ili je kapetan načisto skrenuo i samo brblja dok njegov brod i sva zaostavština, zapravo, tonu?
Tu i tamo kapetan se, konačno, osvesti, zgrabi kofu i krene ispočetka.
Na smenu brblja i zahvata kofom vodu mediokriteta, foliranja, kiča i šunda..
Sve glasnije priča dok se kofa sve brže prazni, od te ružičate, zagadjene vode.
Kapetan se ne predaje.
U tim momentima, treba vam jaka posada, sa čeličnim živcima, dobrim raspoloženjem i još boljim smislom za humor.
Moraju biti spremni za oluje i bure i moraju ih oterati pesmom.
Vi, koji i dalje čitate ovo, baš vi ste moja posada.
Komentari, poruke i mejlovi koji stižu čine da ove vetrenjače izgledaju pobedivo i da ima spasa za ovaj naš skromno napunjeni brod.
I možda smo ludi, zaneseni, sudbinom spojeni vitezovi i gusari, ali ja verujem u nas.
Verujem u nešto drugačije i spremna sam da ne napuštam našu luckastu barku.
Zato što se samo tako mogu pobediti primitivni i pakosni talasi.
Zato koplje i vesla u ruke i oooo-ruuuk!
U nove pobede.
1 comments
Divno budjenje, odlican post! Budi moje ladje kapetan^^
ReplyDelete