Čavrljanje ponedeljkom 6: Pod suncem.

12:57 PM



I pored teorije da neko ubrzava vreme, 365 dana nije malo.

Tada je logično je da će vam se neko jutro omaći da ustanete na levu nogu.
 Desna se uspavala. 
Ili je uzela slobodan dan. Zamorila se. 
I baš tada meni mnogo toga smeta:
Nevaspitanje. 
Nepoznavanje pravopisa. 
Ljudi koji ne vole životinje. 
Zatim kim, i to u pecivu u kojem ne bi trebalo da postoji.
 Hladnoća.
 Bahatost i vulgarnost. Uh, šovinizam. 
Sopstvena pekmezavost. 
Zloba.
 Kada mi opet uvene cvet, pa se osećam kao ubica.
 Grube ljude. I hvalisavce. 
Samoprozvane mudrace. 
Nered koji sam lično napravila. 
A više od svega mi smeta negativnost. 
Spremnost da se pljune na sve što nam nije blisko, što ne razumemo, što je toliko drugačije od nas.
 Kako se samo usuđuje? Pu, pu, pu! 
Potreba da se sagleda ta mračna strana, u senci toliko maloj da je niko do tih fiksiranih ljudi ne bi primetio. 
 Mini biografije na društvenim mrežama nikada nisu više prštale od "sanjara", "hedonista" i "ljubitelja života". 
Nemojte me pogrešno shvatiti ja predvodim te vozove. 
Ponosni sam i iritantni pozitivac. 
I baš zbog toga ne tražim senke. Bežim od negativnosti i mračnih misli kao od đavola. Razumem drugačije.  
Verujte mi, ne kažem to zato što je popularno i kul biti liberalan, zaista razumem, toliko da nekada i preteram.
Sa nečim se slažem, sa nečim ne.
Prema mnogo toga nemam poštovanje.
 (Poštovanje- imenica. I te kako se mora zaslužiti)
Mnogim danima dok ne popijem kafu mislim kako nema nade.
 Apokalipsa je stigla, a nismo ni svesni.
 Kao da veslam i veslam a čamac stoji u mestu, ni da makne.
Ali, svejedno, nemam razumevanja za dežurne pljuvače. 
Čine uvek istu ekipu. Ona koja je na istom velikom odmoru, u istom ćošku dvorišta i koju nikada nisi video da nešto drugo radi.
Zar je toliko teško usmeriti se na nešto drugo? 
Reći Ne slažem se
Užasnut sam
Zar je moguće?
I raditi na sebi, svom životu i sadržaju na koji ćeš biti ponosan, za koji ćeš se nadati da će promeniti nešto.  
Možda hoće. Verovatno i neće. 
Predložiti svoju alternativu. 
Hej ljudi, može i ovako! 
Bez pompe, ružnih reči i teatralnog zgražavanja.
 Da, sa teškom mukom, pomeriš taj zardjali reflektor ka nečemu drugom, što misliš da je vrednije i bolje. Što poštuješ i čega se ne gadiš. 
Tada će na neke druge biti red da kažu da su užasnuti, oduševljeni, da se slažu, ne slažu, da pljucnu ili potapšu. 
A tebi će savest biti mirna; jer ćeš znati da si pokušao.
 Ostao si dosledan, na nekom toplom mestu pod suncem… 
Daleko od senke.


*Savet dana: legenda kaže da se kišoviti ponedeljak najbolje pobeđuje pozitivnom energijom. Hajde da probamo.*

You Might Also Like

2 comments

  1. Kako greje tvoj tekst, pogotovo po ovakvom danu kada će dežurni ogorčenici biti ljuti i što pada kiša u jesen. :) Jedva čekam sledeći ponedlejak!

    ReplyDelete
  2. Vrhunska poruka, jako inspirativan tekst!
    https://spersonally.wordpress.com/

    ReplyDelete

Follow Une autre chose on Instagram