Goodbye 2015.

3:12 PM




Onaj malecni, introvertni delić mene prezire doček Nove godine. 

Uznemiri me. 
Malčice i preplaši, taman toliko da poželim da se kao slučajno zagubim, preskočim cmakanje i pojavim ponovo kada se smire strasti.
Sebi godinama obećavam da ću je dočekati kod kuće pored jelke, u pidžami.. ili balskoj haljini. 
Treće opcije nema.
Ipak i pored toga, drugi deo mene prevlada: moje sanjarsko iščekivanje i vera u narednu godinu su totalno blesavi. 
Ali ja zaista verujem u Restart dugme kada sat otkuca ponoć.
Ding dong.
Eto prilike da Pepeljuga okrene novi list. 
Možda će joj ova godina doneti nešto mnogo magičnije od kočije koja se svakog časa može pretvoriti u bundevu.
U slučaju ove pepeljuge čije reči sada čitate, ne znam šta bih vam mogla pametno reći. 
Evo osvrćem se na prethodnu godinu i ne mogu reći da sam nešto značajno mudrija i da sam mnogo lekcija naučila.
Nisam počela da učim novi jezik.
Nisam pročitala onoliko knjiga koliko sam želela.
Niti odgledala onoliko predstava koliko sam se nadala.
Filmova jesam.
Zamalo da ostanem bez obrva dok sam gasila svećice.
Jedno te istu sam želju ponavljala pri ugledanju aviona.
Uspela da preživim čitava četiri meseca bez dva prijatelja. 
(Nisam uspela da ne plačem jer nisu bile tu za moj rodjendan.)
Imala sam teške i magične dane.
Srce mi je ubrzano tuklo, tresle su mi se ruke od uzbuđenja i isplakala sam dušu jedne zimske noći u vešernici.
Mnogim danima nisam znala šta ću pre od sreće.
Upoznala sam novi deo sebe i otkrila da je vraški jak.
Upoznala sam i tek nekolicinu novih ljudi. 
Ali kakvih ljudi!
Probala sam ušećerenu jabuku!
Nisam bila u pravu.
Održavam jedan kaktus u životu.
Reči namenjene blogu, nekako, su ove godine ostale zaključane u meni.
Podsetila sam se koliko je dobro ljuljati se.
Boleo me je stomak od smejanja.
Videla sam neka prelepa mesta.
Smršala sam... Neću se čak ni praviti da me to ne oduševljava.
Probale smo perecom da podmitimo obezbedjenje na koncertu. 
(Nismo uspele.)
Počela sam polako da pomaljam glavu iza maminih pantalona. Možda, odrastam.
E, bila sam i u pravu.
Tu i tamo.
Možda i ne treba Restart.
Možda odrastam pa sam spremna i za dugme Keep playing.
Ding dong.
Vreme je



*Želim vam sve najlepše u novoj godini i da ostvarite sve što zamislite u ponoć.
Vidimo se u 2016.*

You Might Also Like

1 comments

  1. Divan tekst ! Želim ti svu sreću i zdravlje u Novoj godini i da češće pišeš.

    ReplyDelete

Follow Une autre chose on Instagram