Where to: Belgrade zoo.
3:58 PM
Bio je to baš lep dan, jedan od prvih kada si mogao da kažeš "E, proleće stiže."
Tešku, perjanu jaknu si konačno mogao da zameniš teksas jaknom, ali nisi se smeo zeznuti sa kratkim rukavima ispod.
Znaš ono kada se naivno zaletiš, pa te naježena, hladna koža podseti da se moraš još malo strpeti.
Mada ne znam ni što pričam toliko o toj odevnoj kombinaciji, kada je možete videti ovde i shvatiti o čemu pričam.
E to, to sam nosila taj dan.
A koji dan pre toga sam rekla:
"Znaš, ja ne znam baš šta da mislim o zoološkim vrtovima. Evo, reci mi bilo koju reč i ja ću o njoj moći da smislim neko svoje mišljenje, ali za zoološke vrtove baš ne znam. Žao mi je tih životinja; mislim daj, lav si, kralj životinja, onoliko moćan, možeš pokoriti džunglu koju hoćeš a ti živiš u kavezu, nisi video dalje od njega i samo vidiš neke pojave koje pilje u tebe dok grickaju kikiriki, koji će posle da bacaju životinjicama iako striktno piše da ne sme.
Al'opet, sa druge strane, da sada zatvoriš sve zoološke vrtove, gde sa svim tim životinjama? Pa taj jadničak nikada ne bi preživeo u toj džungli. Ne znam.. ne znam."
"Razumem ja tebe, ali dok se ne smisli bolje rešenje, daj da idemo pa da od naših para mogu da dobiju hranu i ljude koji će da paze o njima."
I to je, nekako, imalo smisla.
Te smo otišli u zoološki vrt.
I obišli smo sve kako treba:
I najduže smo se zadržali kod foke, jer smo hteli da vidimo da li će se igrati sa loptom- koju je, naravno, dotakla dok ja nisam gledala.
Zatim i kod majmuna koji su u onoj svojoj nonšalanciji i lenjosti izgledali inteligentnije od nas ljudi, nekad. (Tu mislim čak i na onog majmuna što je žvakao karton)
Onda smo morali da uzmemo sladoled, prvi u sezoni, jer kako drugačije da glumiš klinca ako ne izborom Kaprija?
Posle sam ja kao luda isfotkala retro kamiončić sa kokicama i slatkišima, opčinjena što nešto tako fotogenično i mi imamo.
A ja da budem skroz iskrena sa vama, al'da ne pričate dalje tu moju sramotu, meni je to bio , tek, treći put u zoološkom vrtu.
Prvi put me je vodila mama, i čak ni to što nam je Yugić stao na sred Dušanove nije pokvarilo taj prvi doživljaj.
Drugi put sam, u osnovnoj, vodila drugarice povodom rođendana, naravno da smo se fotkale sa Samijem, a posle smo otišle na autiće i postoji mogućnost da mi je tada Deja polomila nos.
(Možda i zbog toga danas ne vozi 😅)
Bilo je malo krvi, a bilo je i toliko davno da se više ni ne sećam da li mi je nos bio kvrgav pre toga ili je ta malecka krvga ušetala u moj život toga dana (i pokvarila sve buduće fotografije iz profila)
Ali se slabo čega sećam iz tih poseta i onda sam odlučila da ovu treću, jubilarnu, ostavim u ovom internet kutku, ako jednog dana skroz-naskroz pošašavim, pa zaboravim i koji auto je mama vozila u detinjstvu, otkud mi kvrgica na nosu i šta tačno mislim, odnosno ne mislim o zoološkim vrtovima.
Bonus:
- Većina životinja je bila u zatvorenom, zbog vremena, zato nema egzotičnijih fotografija
- Ako niste fotografisali usnule nilske konje i na Instagramu se poistovetili sa njima... kao da niste bili
- Stvarno ne hranite životinje, kada lepo piše
- Sve informacije možete pronaći na ažurnom sajtu: ovde ili baš zanimljivoj fb strani: ovde
- I dalje navijam da se zoološki vrt preseli u veću prirodu i na veći prostor, no to je priča za neki drugi put.
- Kakvo je vaše mišljenje o zoo vrtovima?
0 comments