" Do pola jedan je bila na času klavira Onda korakom merila grad

I usput gledala izloge Pardon, svoj odraz u njima U kosi još, poput venca, ona molska kadenca Mala vračka da upravo tad Uz caffe "Kibic" polagano nadođe on Kao plima…

Tajne su tu zato da ih neko nasluti

Postoji reč koja vredi tek kad se odćuti

 Bogu je kanuo čaj, svud je prsnuo sjaj

Jedan platan će ostati zlatan

Ona kroz smeh čvrsto svoju kajdanku stišće

Ne drhti on... To je samo to uvelo lišće

Blaženo Miholjsko leto,

Jedno i sveto za njih.

A on je nosio naglas svojih skoro osamnaest

Sve češće mu govore "Vi"

Begeš u grudima udara

Bije u bronzane žice

U džepu sretni staklenac

Ko ono novčić i zdenac

Mala vračka da nestanu svi

A ona bane k'o lupež

 I prospe mu kosu u lice...

Kao osrednji klošar, malo prosed i prostar

Na uglu sam zastao sam

Ne tako dobar oktobar

I misli sve.. U ruskom štimu

A onda shvatih, na prepad, da te volim, k'o nekad

Vreme samo raspiruje plam

U meni miholjsko leto,                     To prkosno sunce pred zimu. "