All the things you are: New York, New York
1:39 PM
Volim te.
Znala sam to već onog prvog momenta, sada već davne 2008. godine, kada smo prvi put prošli Times square-om sa nosevima zalepljenim za prozore žutog taksija.
Sva ta svetla, gužva, brzina i kič me uvek zavedu.
Baš kao i ti.
Toliko mi se sviđaš da osećam čak i malo krivicu, jer stičem utisak kao da varam Beograd, koji je, ipak moj grad.
I kojem ću se uvek vratiti, ma koliko god mi se neko drugi svideo.
A ti mi se, eto, baš sviđaš.
Kao onaj njujorški cheesecake, onaj pravi.
Zapečen, sa pravim cheesecake sirom, a ne onim lažnim koji samo glumi.
Sviđaš mi se više i od one lažno glazirane krofne.
Čoveče, čekam da probam tu pravu glaziranu krofnu od one epizode u kojoj je podele Miranda i Tom "Big boned".
I dalje čekam, jer ono nije bila prava glazirana krofna, već neka amaterska.
Ali čak ni ona nije ništa pokvarila.
Ništa nije moglo pokvariti ni temperatura ispod minusa, ona zbog koje navlačiš kapu preko pedantno isrcrtanih obrva, jer po takvom vremenu ni obrve ne žele da poziraju.
Uroniš u pleteni šal taman toliko da ti samo nos ostaje slobodan da upija sve te mirise na koje ti mirišeš.
Zato što tvoje ulice mirišu isto kao beogradske- na pečeno kestenje.
I na neki specifični miris, koji samo kod tebe prepoznam.
Sviđaš mi se više od one, za moj ukus loše, filter kafe.
Ali podjednako kao, savršeno začinjeni, breakfast potato.
I na neki specifični miris, koji samo kod tebe prepoznam.
Sviđaš mi se više od one, za moj ukus loše, filter kafe.
Ali podjednako kao, savršeno začinjeni, breakfast potato.
"Ko još jede krompir za doručak? Stvarno znaju da budu blesavi."
Pojeli smo i svoje reči i taj, savršeno začinjeni, krompir.
A kakav je to zvuk?
Pojeli smo i svoje reči i taj, savršeno začinjeni, krompir.
A kakav je to zvuk?
Dve gitare, saksofon i bubnjevi.
Dobri stari džez.
Njujork na neki drugi način.
Eto, sviđaš mi se.
Dobri stari džez.
Njujork na neki drugi način.
Eto, sviđaš mi se.
Zato što si takav - ili oduševiš ili ostaviš ravnodušnim.
Tako je sa najboljim stvarima.
Kod njih nema sredine. Nema drugih nijansi, samo crno ili belo.
Budimo iskreni, možda, nisi fotogeničan kao Rim ili romantičan kao Pariz.
I da, i dalje više volim melodičnost francuskog jezika.
I moram se vratiti u Beograd jer je, pored svega, baš on moj grad.
Ali eto to ne menja činjenicu da mi se baš sviđaš.
Baš, baš.. časna reč.
I da, i dalje više volim melodičnost francuskog jezika.
I moram se vratiti u Beograd jer je, pored svega, baš on moj grad.
Ali eto to ne menja činjenicu da mi se baš sviđaš.
Baš, baš.. časna reč.
5 comments
Hvala za slike i tekst. Delimo istu ljubav :)
ReplyDeleteHvala sto pratis! :**
DeleteBas bas obozavam tvoje fotke i tebe! Tvoj osmeh odaje koliko si,te uzivali :))
ReplyDelete<3
DeleteSjajne fotke :)
ReplyDelete