Milano: kratka hedonistička tura.

4:04 PM

Mnogo pre belih kućica sa plavim vratima, tirkiznih Maldiva i palmi na idiličnim plažama, postojala je Italija.

Sve samo ne minimalistička, sa arhitekturom iz bajke i umočena u koficu boje po imenu Čist hedonizam.

Iako deluje prežvakana, priča o neprikosnovenosti njihovog stila je i dalje aktuelna, i kako stvari stoje nikada nam neće ni dosaditi, baš kao ni dobra Caprese salata ili cappuccino, penast kao najukusniji oblak.

(Tiho došaptavam: Da sam milionerka, bila bih obučena u Dolce&Gabbanu od glave do pete, ako bih uopšte mogla u te stvari da uđem od silne ljubavi prema italijanskoj klopi)

Na njihov jezik toliko odlepljujem, da mi ne smeta ni taj glasni govor i to kažem kao osoba koja je na prekookeanskom letu sedela ispred mnogoljudne familije, vrlo moguće najglasnije u Italiji.

Ako ćemo najiskrenije, Italijani nikad nisu bili moj izbor, ali njihova hrana i način života?!

...

*Umesto odgovora ponavlja u sebi "Samo da se u sledećem životu rodim u Italiji, samo da se u slede..."

Dakle, ovde je dijeta nemoguća i trebalo bi je zakonom zabraniti.

Spremite ruke, da ih razmašete, jer se gestikulacijom govori više nego rečima.

One miruju samo kada se uposle parčetom prave pice ili dok se ulepljuju od, kako mnogi kažu, najboljeg sladoleda na svetu.

Možda neće podariti tipične, najlajkovanije Instagram fotografije, ali baš zato je Italija često moj izbor.
Ne morate biti opterećeni ičime, osim lepotom življenja.

A sada...

Andiamo a Milano!

Za početak, moram priznati da mi na prvu loptu Milano nije legao.

Možda zato što sam ga uzimala na malecku kašiku u dva navrata, u kombinaciji sa Parizom i Venecijom, gradovima koje sam udobno zavalila medju najdraže.

I zaista, nakon Rima, Sorenta i Toskane, Milano na, tu prvu loptu, nije ponudio ono na šta me je Italija navikla.

Delovao je previše industrijski i, nekako, suviše sličan Beogradu, od koga na putovanjima, ipak, volim da odmorim.

Međutim, moje mišljenje se promenilo i sada mogu reći da suvereno vlada listom mesta idealnih za bežanje na par dana (Tzv. Da zadnjica vidi put, putovanje).

Zato maramu oko vrata, upalite pedometar i dobro me uhvatite za ovu slobodnu ruku, drugu sam, italijanski, razmahala 😉

Dan počinjemo jednostavno: slatko, kremasto, džemasto, sa brkovima od šećera u prahu.
Kroasan u jednoj, cappuccino u drugoj ruci.

Ako ste više salty tip počastite se dooobrim sendvičem sa svežom mortadelom ili pršutom i sirom- tope se u ustima.

I nemojte se iznenaditi, ovde se sve radi brzinski, s nogu.
Ne očekujte kafenisanje na kakvo smo se mi navikli.

Brzinska doza kofeina i dalje u život.

Ako ste obavili škljocanje ispred veličanstvene, nerealne katedrale Duomo, vreme je da se pomerimo iz ludačke gužve i pođemo gde nas put nanese.

Možda putem Brere, četvrti čija duša podseća na pariski Le Marais ili njujorški Greenwich village.

Mene takvi krajevi najviše i očaraju.

Budite spremni da na ulici propustite mlade koji nose u rukama velike makete i slike.

Još bolje, pratite ih ka Akademiji lepih umetnosti i spremite se za bezbolnu injekciju kulture u Pinacoteci di Brera.
Ne, ne radi se o egzotičnom imenu neke vinoteke, već o čuvenom milanskom muzeju gde možete videti dela najpoznatijih italijanskih umetnika: Il Cristo morto, Madonna col Bambino e un coro di cherubini i, meni najlepše, Il baccio i Danza degli amorini.

Poštujem religijske motive, ali ljubavni pre dobiju moj glas.

Na istom mestu saznajte kako izgleda restauracija ovih značajnih dela(ne nalik čuvenom španskom;)), šta predstavlja gledanje na portretima Laure da Polo i njenog muža Feba da Brescia, koje je naslikao Lotto i kako su se za slikanje oblačile dame sa portreta.

Nastavljamo šetnju kroz Breru, kroz ulice ateljea, pored katedrale od divne, crvene cigle, dizajnerskih radnji i prodavnica slikarskog materijala.

Slobodno prilepite nos uz izlog i diskretno balavite nad temperama svih boja ovoga sveta i mirisom svezaka od debelog papira.

"Milice, pa ti ni ne slikaš."

"Da, ali sada imam neopisivu želju da umem da slikam."

Dozvolite da vas odvuku odatle, uz obećanje da ćete jednog dana, nekada, sigurno kupiti makar jednu tubu boje, pa čak i da je nikada ne iskoristite.

Ta tuba će biti uspomena na taj dan, taj izlog i tu želju.

No, dosta sanjarenja, vreme je za ručak.

Budite pažljivi sa satnicom, zato što se ručak, pretežno, služi između 12:30 i 15 časova.

Za to vreme, veliki broj prodavnica takođe ne radi, već radnici motaju sočne špagete u obližnjem restoranu ili ručaju po trgovima- potraga za slobodnom klupom je ozbiljna.

Dovoljno da umirite kupoholičara u sebi i probudite gladnog gastronoma.

A kada se probudi, utolite mu glad tanjirom nepcomilujuće (da, gastronom u meni izmišlja reči) domaće paste.

Na vama je da izaberete da li će to biti jednostavna kombinacija limuna, aromatičnih začina i maslinovog ulja ili ručno rađene raviole u sosu od tartufa.

Priznajem da volim klasiku i da se neretko odlučim i za bolognese, ali to uglavnom u lokalnim restoranima, gde ga prave po porodičnom receptu.

Kada smo već kod porodičnih recepeta, priznaću i svoj blesav način procenjivanja italijanskih restorana: ako mogu da zamislim don Corleone-a da tu seče sjajnu, sočnu kuglu mozzarelle di bufala, pa... prodato✔️

I zaista, to je ono što me najviše i očarava u italijanskoj kulturi: posvećenost porodici, dobroj hrani i uživanju.

Zato morate dati priliku neulickanim, porodičnim restoranima, u kojima ćete ručati sa lokalcima koji se međusobno znaju i oslovljavaju imenom, dok pijete vino kuće, toliko natočeno da bi se u fensi restoranima, verovatno, zgrozili.

Šta još isprobati?

(Osim naravno Margharite sa, već dva puta pomenutom, svežom mozzarellom- da, opsednuta sam.

Ili pizze sa hrskavim testom, pršutom, rukolom i bogato okićenom cherry paradajzom)

Risotto i cotoletta alla milanese, ossobuco i fiori di zucca.

(Čula sam da se kod nas prevodi kao Cvet tikvice, ali bih ja rado prevela kao Cvet savršenstva )

O Negroniju ćemo za koji tren, kada dođe vreme za njega, do tada idemo na sagorevanje kalorija.

A kako je bolje sagoreti kalorije u gradu mode, nego bazanjem po radnjama?

Za komade, koji su neretko posebno ovde izloženi, vredi štedeti koji mesec unazad (verujte mi, štednja je neophodna, ako vam se ne prodaje bubreg💰)

Obratite pažnju na male, italijanske butike sa kvalitetnim, kožnim tašnama i cipelama i razumnijim cenama- ipak, iz Italije se morate vratiti sa parom dahoduzimajućih cipela.

Korisni linkovi, ako želite da uradite domaći pred provlačenje kartice:

Shopping in Milan

Where to shop in Milan

Da biste se povratili od trošenja, imate dve opcije:

* šećer

* alkohol

(Ove savete sakriti od zaluđenika zdravim životom)

Ne možete napustiti Italiju, bez da ste se ulepili njihovim čuvenim sladoledom.

Veliki sam sladoljubac, te nisam previše izbirljiva- mora biti BAŠ loš, da se meni ne svidi, tako da procunjajte i verujte svom njuhu, ne možete pogrešiti.

Ako ste za neki klasičniji desert, "podignite se" Tiramisu-om.

Slatkiš od mascarponea i kafe će vas, sigurno, uzdići iz mrtvih (i finansijski pregaženih ;)).

Sa druge strane, ako vam treba nešto jače za vraćanje u život, moj savet vam je koktel Negroni ili Aperol/Campari, pa, na bilo koji način.

Aperitivo je posebna priča i poseban plus ovoj prelepoj zemlji.

Ne mogu zamisliti hedonističkiji užitak od opuštenog sedenja, dok pijuckate hladno piće, uz tanjir različitih malih zalogaja (razlikuju se od mesta do mesta: od sočnih, krupnih maslinki, preko čipsa koji nerealno dobro ide uz gorak ukus Camparija, do brusketa, peciva i batonet sečenog povrća..)

Realan život nikad nije bilo lakše potisnuti!

All about aperitivo in Italy