24: unbirthday party.

12:07 AM





Read the directions and directly you will be directed in the right direction.


Most everyone's mad here
 
Alice: It would be so nice if something would make sense for a change.

 
Alice: If I had a world of my own, everything would be nonsense. Nothing would be what it is because everything would be what it isn't. And contrary-wise; what it is it wouldn't be, and what it wouldn't be, it would. You see?

 White Rabbit: [singing] I'm late / I'm late / For a very important date. / No time to say "Hello, Goodbye". / I'm late, I'm late, I'm late.


Alice: Curiosity often leads to trouble.



Kao što baloni, i to četiri komada kažu: Heeej, napunila sam 24!
Spremala sam neki kul-o-dubokouman tekst, ali su me emocije i offline život ščepali, gurnuli čašu sa papirnatom slamčicom u ruku i onda smo danima nazdravljali. 
Prava Ivkova slava, samo bez pečenja i domaće muzike. 
Kada sam shvatila da neću uspeti da napišem neki "impozantan" tekst, ili barem neki kojeg se neću stideti, pomislila sam da pribegnem poznatom trendu "N stvari koje sam naučila za N godina".
Štreberski sam uzela papir i olovku, uredno spremila dvadeset i četiri crtice, pa se kao koza zablenula u njih.
(Koza od dvadeset četiri ljeta, da li se to računa?)
Crna Milice, pa mora da si nešto pametno naučila što je vredno deljenja?

Tišina...

Okej, imamo prvu crticu:
(1. Očigledno si gluplja od ostatka interneta.)
Moožda čak i sveta!
Gde su svi pokupili te vredne, duhovite lekcije?
Da li sam prespavala te dane životne škole?
(2. Dobra dremka sve rešava.)
Je l' kasno da napravim puškice?
Hajde budite drugari, pomerite malo ruku da prepišem.
Ne znam, možda se radi o nekoj kosmičkoj sudbini, da ste me sa osamnaest pitali da vam kažem šta sam sve naučila i šta sve znam, udavila bih vas.
Verovatno me je tako umno umišljenu kosmos rado šutnuo u dupe i ostavio da lebdim kroz kosmos neznanja i nesigurnosti.
(3. "Ko zna da ne zna, najveći je.")
Studije psihologije tu nisu pomogle; svet koji nikada nisam sagledala crno-belo poprimio je previše dimenzija sive boje. 
Danas sve razumem, samo sebe slabo.
Ipak, ne mogu vas lagati, taj kosmos nije toliko loš.
Svakodnevno se suočavam sa sve većim brojem sajber, glasnih i umišljenih paunova, pa se čini da nije loše biti flamingo među njima. 
(Ne onaj flamingo što ga svi po bazenima jašu, nego pravi, što stoji lep, veseo i gleda svoja posla)
(4. U svetu paunova, budi... koja god ptica hoćeš. 
Ne moraš ni ptica da budeš, budi šta god želiš i možeš, bez da ti influenseri i motivacioni posteri otvaraju oči.)
Jedino čamotnije od lebdenja kroz taj kosmos bi bilo da to moraš da činiš sam.
Ovako lebdiš, odbijaš se o planete, svoje greške, pogrešne procene, gluposti, pogrešno zapamćene informacije i neshvaćenosti, izudaran si i umoran, i dalje srljaš, ali nisi sam.
Odjednom osetiš stisak ruke, okreneš se i vidiš kraj sebe osobu koja zna koliko voliš Beograd i Kapora.
Zajedno šutnete jednu životnu nedoumicu.
Onda ti se o leđa okešaju druge dve osobe, što znaju da voliš kafu i ručno isrctane čestitke, pa lansirate još jednu nejasnu kometu u dalj.
Zatim te okruži gomila balona i ljubavi, a neko te vodi na koncert Stinga.
Pa te obuku kao princezu, da lebdiš doterana i nesnađena.
Odjednom si deo čete, u kojoj svakome nešto drugo nije jasno, ne znate sa sigurnošću baš sve, osim da se dobro zabavljate, volite, smejete i, vala, pijete i jedete.
Pa, odjednom taj kosmos okitite cvetovima od krep papira, duvaljkama i onim kretenskim kapicama, kada već ne znate, da vam i odeća odgovara.
(5. Sve. Ali baš sve možete pronaći kod Kineza. 
5*. Za ispravnost ne odgovaramo.)
Ispalite konfete u vazduh i razderete se Žiiiiiveli!
I zar nije život baš to? Jedna velika, nerazjašnjena i mistična zemlja čuda, u kojoj postoji neka lujka što želi da padaju glave i neka uvrnuta, ali vesela ekipa za čajanku.
(6. Uvek, ali uvek poštujte svoje prijatelje i bliske i nemojte ih uzimati zdravo za gotovo.)
Možda svet ni ne treba razjašnjavati. 
Možda mudrovanje treba prepustiti onima samouverenijima, što još nisu ljosnuli u svoju zemlju čuda, pa mogu napamet da pričaju.
Onima što ne vire kroz ključaonice, što ne veruju u magiju i što prerano odrastu. 
(7. Hranite to dete u sebi. Osim ako to dete nije bilo s*ronja, onda vam ne treba)
Pustimo njih da blebetaju, dok mi lunjamo i pokušavamo da odgovetnemo koliko-toliko stvari.
I ne ukazujte drugima na putokaze, moguće da vam se putevi razlikuju. 
Pusti da se izgubimo, bre, pa da se celim putem nazad prepiremo zbog koga smo se izgubili. 
Nekada izgubljeni putevi vode u najlepše priče.
(8. Ne srljajte baš kao slepci, pamet u glavu!)
Sedi malo da odmorimo, ne moraš sve da znaš, niti sve da razumeš.
Idi malo više offline, vidiš da ti je desni palac na ivici večne ukočenosti.
(9. Offline je novi spa. )
Zagrli te svoje ljude i one kojima, možda, treba, ali nemaju od koga da ga dobiju.
Hajde, podigni malo te ružičaste naočare. Da znam, da ti nos izgleda veće tako!
Ne gubi vreme na glupe filmove i dosadne knjige, neće te prosvetliti.
Isto važi i za ljude. 
Uživaj u svojoj zemlji čuda, ko zna, možda se ispostavi da će se sve razjasniti kada se probudiš.

P.s. 
10. Čestitam! Imaš pamet desetogodišnjakinje. Moglo je i gore.
Živeli!


Dekoracija: une autre chose 
(U 24. konačno spremna za malo više samopromocije
 #sorrynotsorry 🎉)
Medenjaci: Sweet memories
SaveSaveSaveSave
SaveSave

You Might Also Like

0 comments

Follow Une autre chose on Instagram