Coka.
10:47 AM
Ipak, nama je jedan drugi točak mnogo značajniji.
Onaj iz 2002. godine, na kojem je pronađen Coka.
Onaj iz 2002. godine, na kojem je pronađen Coka.
Mačak naše familije.
Cokino ime je, prvobitno, bilo Kiki.
(To je bio najinovativniji izbor jednog šestogodišnjaka.)
U mladosti je bio buntovan.
Pravi neustrašivi pustolov.
I kao takav, me je prestravljivao.
Kao i sve ostale mačke, uostalom.
Možda smo baš zato jedno drugome bili prava enigma.
Danas, Coka je zreo gospodin.
Skrasio se, kako to obično biva sa avanturistima.
Uživa u sunčanju na terasi, grickanju trave i četkanju.
Voli da sluša Gradski radio.
Jednom rečju- boem.
Ne bih sve to znala, da nismo pre koju godinu počeli da se družimo.
Coka nije bio zainteresovan za put, rekao je da se dovoljno naputovao po kraju u mladosti i da bi radije da provede prve prolećne dane u Beogradu, na svojoj terasi.
Neko ga je morao tih dana čuvati i ja sam postala srećni dobitnik.
"Da li mačke zaista mogu da ti skoče, iz prikrajka, na glavu?"
"Šta ako se baci sa terase?"
"Mačke vole da se svete."
Oh, u kakvim sam zabludama bila, barem kada je Coka u pitanju.
Ovaj mačak bira dobru porciju maženja pre ručka.
Gledaće preglupi film sa vama.
I, odmah sa vrata, će krenuti da vam prepričava svoj dan.
"Šta? Opet je prošla ona zgodna maca iz ulice pored?"
Ovo nije priča o zgodnim macama i točkovima. Niti je priča
o mojoj transformaciji u gospodina Vuka Bojovića.
Ovde se radi samo o jednom dečijem primeru prevazilaženja predrasuda.
Onih ružnih i glupih.
Nepotrebnih.
Onih koje bi vas mogle koštati divnog iskustva.
Zato sledeći put kada odbijete da date šansu povrću koje niste probali;
osobi, koju ogovarate, a niste je upoznali;
ili bilo čemu novom i nepoznatom,
setite se da tamo negde postoji beskrajno prijateljstvo jednog mačka, boema, i jedne devojke, sa kojom se uvek ispriča kada je ugleda.
P.s. I dalje ga, sve vreme, motrim dok je na terasi. Što je sigurno, sigurno je!
Danas, Coka je zreo gospodin.
Skrasio se, kako to obično biva sa avanturistima.
Uživa u sunčanju na terasi, grickanju trave i četkanju.
Voli da sluša Gradski radio.
Jednom rečju- boem.
Ne bih sve to znala, da nismo pre koju godinu počeli da se družimo.
Coka nije bio zainteresovan za put, rekao je da se dovoljno naputovao po kraju u mladosti i da bi radije da provede prve prolećne dane u Beogradu, na svojoj terasi.
Neko ga je morao tih dana čuvati i ja sam postala srećni dobitnik.
"Da li mačke zaista mogu da ti skoče, iz prikrajka, na glavu?"
"Šta ako se baci sa terase?"
"Mačke vole da se svete."
Oh, u kakvim sam zabludama bila, barem kada je Coka u pitanju.
Ovaj mačak bira dobru porciju maženja pre ručka.
Gledaće preglupi film sa vama.
I, odmah sa vrata, će krenuti da vam prepričava svoj dan.
"Šta? Opet je prošla ona zgodna maca iz ulice pored?"
Ovo nije priča o zgodnim macama i točkovima. Niti je priča
o mojoj transformaciji u gospodina Vuka Bojovića.
Ovde se radi samo o jednom dečijem primeru prevazilaženja predrasuda.
Onih ružnih i glupih.
Nepotrebnih.
Onih koje bi vas mogle koštati divnog iskustva.
Zato sledeći put kada odbijete da date šansu povrću koje niste probali;
osobi, koju ogovarate, a niste je upoznali;
ili bilo čemu novom i nepoznatom,
setite se da tamo negde postoji beskrajno prijateljstvo jednog mačka, boema, i jedne devojke, sa kojom se uvek ispriča kada je ugleda.
P.s. I dalje ga, sve vreme, motrim dok je na terasi. Što je sigurno, sigurno je!
6 comments
Kakav divan topao tekst u ovom kišnom danu, bravo za Coku i njegovu prijateljicu ! :)
ReplyDelete<3
DeleteSweeeet! Plasljivi Coka :)
ReplyDeleteNajsladji Coka ;)
DeleteTvoji vjerni citatelji su totalno slomljeni ipak je Coka dio i nase obitelji. Nas savjet pocni pisat kratke price, super to radis.Pozdrav i poljubac iz Zagreba
ReplyDeleteNaj, naj, najlepse hvala na divnim recima. Bas znaci vasa podrska :)
Delete